Слово П

Никад се нећу вратити из Париза, града светлости, љубави и уметности. Ако будем имала среће да у њега одем.
Никада се нећу вратити из Париза окупаног Преверовом кишом, нећу срести Барбару, нити ћу упознати Чича Гориа. Нећу читати Стендалове романе у башти париског кафеа.
Париз је одувек за мене био нешто посебно. Увек сам га замишљала као град срећних људи, који шетају поред Сене, седе у баштама кафеа, грицкају кроасане и ноншалантно сликају, пишу, живе своју уметност. Замишљала сам пространство Јелисејских поља, славолуке Тријумфалне капије и грандиозност Ајфеловог торња. Шетам ходницима Лувра у потрази за загонетним осмехом Монализе.
И тако, док сам читала француске класике и маштала да будем лежерна и опуштена као и свака Парижанка, живот ме је довео, само себи знаним путевима, до Пожаревца.
Нема у њему ни Лувра, ни Ајфеловог торња, ни обала Сене, ни тријумфалне капије, ни загонетног осмеха Монализе. Нема ни пространих Јелисејских поља, нити има меких кроасана, али у њему има светлости, љубави и наде.
Довео ме је живот баш тамо где треба да будем, бар тако кажу. Додају да нам се догађа само оно што привлачимо.
Пут ме нанео између Млаве и Дунава. Насукала сам се у градићу на обали Дунава. Путовање се завршило, а заправо све је тек тада почело. Тада сам открила љубав у једним црним очима, открила лепоту загонетног осмеха своје Принцезе, шарм и духовитост свога Принца и пронашла најроматичнија јутра и вечери далеко од Париза, престонице моде.
Никада се нећу вратити из Париза, ако у њега будем отишла. Саградила сам у неком другом времену и простору све оно што Париз за мене представља.
Ја имам град светлости, љубави, а уметност живим између два димњака електрана.
Није све онако како желимо да буде, али је баш онако како можемо да поднесемо. Живот нам је по мери дат и предодређен.
А Париз?
Ако икада одем, нећу се вратити. Послаћу вам честитку Из Париза, с љубављу.

 

Advertisements

Речи на К

Волим КОЛАЧЕ. Више да их правим, а мање да их једем.
Ситне, славске, суве, посне, кремасте, са чоколадом, са лешником, посуте прах шећером, циметом,… Волим их на комад, штанглу, тепсију, само залогај, гриз,…
Колачи су траг који воде до раног детињства.
Рано сам почела да их правим. Сећам се било ми је само осам година. Славила је рођендан моја најбоља другарица. Нисмо јели торту, већ смо навалили на колаче.
Био је то мој први рецепт*, први покушај и успех. И данас их правим. Воле их сви моји укућани.
Волим КОЛАЧ уз КАФУ, јаку, црну, турску, горку, топлу, баш онакву какву ми скува Љубав мог живота, а кува најбољу на свету. Наступи тад тренутак чисте среће, тренутак блаженства, мира и спокоја.
Кафа, колач и КЊИГА.
Књиге су мој прозор у свет, пут ка радости, знању, смеху, здрављу,… Волим да их читам, позајмљујем, купујем, размењујем, сакупљам, слажем,…. Волим да их имам, да их гледам, посматрам, окрећем, слажем на полице, селим,… Уживам у шуштању први пут отворене књиге, одвајању спојених страница и мирису књиге тек изашле из штампе. Остављам их испод јастука, крај узглавља, на сваком столу у кућу, носим их у пошту, школу, болницу,…
Читам на клупи у парку, на плажи испод сунцобрана, на путовању,… А опет, чини ми се да читам све мање. Попушта концентрација, пажња се расипа.
Љубав мог живота каже да ако се икада разведе од мене, биће то због књига. Знате, нису књиге проблем, али полице за књиге јесу. Заправо, недостаје нам простора у стану.
КУЋА. Решење би могла бити кућа. Онако ушушкана у зеленом дворишту препуном цвећа и животиња. Мала, жута кућа, на крају неког села. Близу људи, а ипак довољно удаљена, издвојена и усамљена. Заштићена од намерника који стално у туђа дворишта гледају, заштићена од галамџија, бунџија и свих осталих – џија, који нас непотребно узнемиравају.
Кућа би могла бити решење.

 

 

*Манчмелоу колач

Потребно је:
5 жуманаца,
Шољица шећера,
Шољица уља,
Шољица млека,
Две шољице брашна,
Један прашак за пециво,
Једна кашика какаоа,
5 беланаца,
4 кашике шећера,
100 г чоколаде,
4 кашике уља.
Умутити жуманца са шећером, додати млеко, уље, какао и брашно помешано са прашком за пециво. Масу излити у ђувеч ( мањи плех) који је претходно подмашћен и посут брашном. Пећи кору у рерни загрејаној на 180°С око 20 минута.
Умутити добро беланца са кристал шећером, док се сав шећер не истопи. Прелити фил преко вруће коре и вратити у рерну на два минута док фил не почне да жути.
Извадити колач из рерне и добро га охладити. Прелити га растопљеном чоколадом са уљем.
Када се добро стегне и охлади, сећи га на коцке жељене величине и сервирати.

Уз њега се одлично слаже кафа скувана с љубављу и попијена удвоје.

 

ПРЕДСТАВЉАЊЕ ВАННАСТАВНИХ АКТИВНОСТИ АКТИВА СРПСКОГ ЈЕЗИКА КОСТОЛАЧКИХ ШКОЛА

Izvor ,, Vannastavne i slobodne aktivnosti”

Ваннаставне и слободне активности

У уторак, 16.4.2018. године у Конференцијској сали наше школе гостовали су наставници и ученици ОШ “Јован Цвијић” представљајући рад новинарске секције. Овом приликом промовисан је пред нашим ученицима  и колегама роман “Кроз телескоп” ученице 7. разреда, Дуње Вулић.

Гордана Славковић, професор српског језика и вкњижевности,  нас је упознала са разноврсним радом новинарске секције,  коју води са колегеницом Магдаленом Реџовић.

Након тога следило је представљање Дуњиног романа њеним читањем одломка преведеног на француски и драматизацијом једног одломка коју је извела група ученика.

Рад актива српског језика  наше школе представљен је филмом о Светом  Сави,  који су снимали ученици наше школе са префесорима  Цвијетом Гајевић и Марком Сузићем.

Ово је, надамо се, један од многих сусрета који следе и на којима ће ваннаставне активности наше школе бити презнтоване.

За Актив српског језика: Надежда Вулић, професор српског језика и књижевности

View original post

Промоција књиге ” Кроз телескоп”

Bravo za Dunju! Odlična novinarska sekcija i darovito 7/3.

Ваннаставне и слободне активности

У уторак, 13.03.2018. године у 13 часова  ученици и професори наше школе присуствовали су промоцији књиге у ОШ “Јован Цвијић” у Костолцу.

Новинарска секција ОШ ” Јован Цвијић” организовала је промоцију књиге ” Кроз телескоп”. Књигу је написала ученица седмог разреда Дуња Вулић, а објављена је у издавачкој кући Књижевна омладина Србије.

Ученици су читали одломке из Дуњине књиге, рецитовали њене песме и извели драматизацију одломка из романа. Дуња је прочитала на француском језику одломак из књиге и оговарала на питања својих другара новинара. О књизи је говорила наставница српског језика Гордана Славковић, рецензент Дуњине књиге, док је наставница Магадалена Реџовић прочитала одломак из рецензије Верице Секирарске.
Поетски доживљај употпуњен је тачкама ученика Музичке школе.
Надежда Вулић, професор српског језика

View original post

Којим српским језиком говориш

Izvor ,,Od knjige do duše”

OD KNJIGE DO DUŠE

На српском језичком простору увелико траје процес балканизације; та појава се најчешће везује за уситњавање, распарчавање друштвених заједница, а сад се то дешава и језику. Књижевни/стандардни језик који је Вук Ст. Караџић створио за потребе српског народа и његове културе до краја деветнаестог века прихваћен је на простору између Словеније и Бугарске, односно у четири бивше југословенске републике.

View original post 670 more words