Љубави од стакла

Јутрос се огледах

У стаклу нашег прозора.

 

Не видех очи своје,

Ни косу своју,

Нити лик.

 

Све што видех,

Био си ти.

 

Очи твоје,

Коса твоја,

Осмех твој.

 

Све што пожелех

Трептај је светлости у тмини,

Игра сенки на окну

И љубав исписана

На стаклу нашег прозора.

Магдалена РеџовићЉубави од стакла

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s