Архиве

Футур први

Настављамо са изучавањем глаголских облика.
Подвуци глаголе у следећим реченицама и одреди време вршења радње исказане тим глаголима.
Сутра ћемо учити нови глаголски облик.
Радићемо нове примере и усвајаћемо нова знања.
Подвукли смо глаголе ћемо учити, радићемо, усвајаћемо. Ови глаголи казују радњу која ће се десити у будућности.
Глаголски облик за означавање радње која ће се догодити у будућности назива се футур први ( будуће време).
Хајде да променимо глагол играти кроз футур 1.
ЈЕДНИНА                                            МНОЖИНА
1. ( ја) ћу играти/ играћу               1. ( ми ) ћемо играти/ играћемо
2. ( ти ) ћеш играти / играћеш     2. ( ви) ћете играти / играћете
3. ( он) ће играти / играће             3. ( они) ће играти / играће
Футур 1. гради се од облика презента помоћног глагола хтети и инфинитива глагола који мењамо. Пошто у његовом грађењу учествују два глагола, он је сложен глаголски облик .Пошто разликује облике за лица, футур 1. је личан глаголски облик.
Ипак, приметили сте да код глагола који се у инфинитиву завршавају на –ти, футур 1. може бити и прост глаголски облик. Код глагола на –ћи, футур 1. никада није прост глаголски облик.
Напишите облике футура 1. помоћних глагола бити и хтети.
БИТИ
ЈЕДНИНА                          МНОЖИНА
1.                                           1.
2.                                           2.
3.                                           3.
ХТЕТИ
ЈЕДНИНА                           МНОЖИНА
1.                                           1.
2.                                           2.
3.                                           3.
Како бисте добро утврдили ово градиво најважније препишите у своје свеске, а затим урадите задатке у Граматици на стр. 68 и 69.

Презент и презентска основа

Јуче смо обрадили нелични глаголски облик који само именује глаголску радњу, а не означава време ни лице које ту радњу врши. То је инфинитив. Научили смо и како се добија инфинитивна основа.
Данас ћемо наставити да проучавамо глаголске облике. Подвуците глаголе у следећим реченицам. Када се дешава радња изречена тим глаголима?
Данас учимо нову лекцију. Пажљиво читамо и преписујемо примере.
Глаголи су УЧИМО, ЧИТАМО, ПРЕПИСУЈЕМО. Ови глаголи казују радњу која се дешава у садашњости.
Глаголски облик којим се казују радње које се врше у тренутку говора је презент
(садашње време).
Да ли можемо одредити лице које врши радњу?
Можемо. Зато кажемо да је презент личан глаголски облик.
Хајде да променимо један глагол кроз сва лица и оба броја презента.
Лице Једнина Множина
1. листам листамо
2. листаш листате
3. листа листају
Уочавамо да је заједнички део ЛИСТА- ( презентска основа), а да се мењају наставци за лица ( -м, -ш, /, -мо, -те, -ју). Наставак за треће лице множине може бити –е/ -у/ -ју.
Допиши сугласник који недостаје како би добио/добила правилне облике презента глагола:
вући, тећи, сећи и пећи у трећем лицу множине.
Локомотиве ву_у возове. Реке те_у према мору.
Комшије се_у дрва за огрев. Пе_у одличне палачинке.
Презентску основу добијамо тако што од првог лица множине презента одбијемо наставак –мо.
Напиши како гласи презентска основа глагола:
Певати- _____________________________ , гристи – _________________________,
Сећи – _______________________________, учити – _________________________ .
Најважније препишите у своје свеске и урадите задатке. Како бисте утврдили градиво, урадите задатке у Граматици на страни 62,63. Не треба слати фотографије урађених задатака.

Срећно, драги петаци!
Остајте ми здраво!
Наставница Магдалена Реџовић

Напоредни односи међу независним предикатским реченицама

Напоредне ( независне) реченице у овиру сложене предикатске реченице могу се наћи у:
• САСТАВНОМ ОДНОСУ
• РАСТАВНОМ ОДНОСУ
• СУПРОТНОМ ОДНОСУ
• ИСКЉУЧНОМ ОДНОСУ
• ЗАКЉУЧНОМОДНОСУ
САСТАВНИ ОДНОС обележава реченице које су истог смера( надовезују се једна на другу).
Ја волим да учим и радо то чиним.
Ујутру устанем, доручкујем те се спремим за учење на даљину.
Везници су: И, ПА, ТЕ, НИ, НИТИ, а могу и без везника. Тада се одвајају запетом.
РАСТАВНИ ОДНОС обележава реченице код којих предикати означавају различите радње од којих ће се извршити само једна, или је само једна могућа.
Да ли нешто учиш или се само играш?
Или купи алат, или остави занат.
Везници су: ИЛИ, БИЛО( радни глаголски придев), ВОЉА ( именица).
СУПРОТНИ ОДНОС обележава реченице које означавају супротне радње, или је смисао реченица супротног смера.
Дуго је седео, а онда је устао.
Желела је да помогне, али није знала како.
Везници су: А, АЛИ, НЕГО, ВЕЋ, НО. Увек се одвајају запетом.
ИСКЉУЧНИ ОДНОС препознајемо код напоредних предикатских реченица код којих се садржином друге реченице нешто издваја ( искључује) из садржине прве.
Сви су урадили домаћи, само он није.
Купила сам све што мије потребно, једино нисам купила воће.
Везници: САМО, ЈЕДИНО, ТЕК, ТЕК ШТО, ЈЕДИНО ШТО, САМО ШТО, ОСИМ, ОСИМ ШТО. Одвајају се запетом.
ЗАКЉУЧНИ ОДНОС препознајемо по томе што се другом реченицом у сложеној нешто закључује.
Неће доћи, узалуд чекамо.
Јако је захладнело, сигурно ће пасти снег.
Везници: Функцију везника имају модалне речи: МОЖДА, СИГУРНО, ДАКЛЕ, ВЕРОВАТНО, ПРЕМА ТОМЕ. Одвајају се запетом.

Инфинитив и инфинитивна основа

 

Претходних дана поновили смо глаголе и научили нешто ново о њима ( глаголски род и вид).
Данас ћемо научити нешто ново полазећи од онога што знамо.
У следећим пословицама подвуците глаголе.

Боље знати него имати.
Боље се од пола пута вратити, него рђавим до краја ићи.

Свакако сте подвукли глаголе: знати, имати, вратити и ићи.
Казују ли ово глаголи вршиоца радње, време вршења радње или лице које врши радњу?
Уочили сте да ови глаголи не казују вршиоца радње, време вршења радње нити лице које врши радњу. Ради се дакле о неличном ( безличном глаголском облику) који само именује радњу, а зове се инфинитив.
Инфинитив се завршава наставцима -ти, -ћи и -сти.

1. У следећем низу подвуци глаголе у инфинитиву.
доћи ћу, ићи, певаћу, цртати, једем, спаваћу, поклонити

Када од глагола у инфинитиву одбијем наставак –ти, добијемо инфинитивну основу.
РАДИТИ – РАДИ- ( инфинитивна основа) + -ТИ ( наставак)
Код глагола на –сти и –ћи инфинитивна основа се добија другачије. Прво од тих глагола направимо облик на –ох у првом лицу једнине, а затим одбијемо тај наставак и добијемо инфинитивну основу.
РЕЋИ – РЕКОХ ( облик на –ох) – РЕК- ( инфинитивна основа)
На исти начин добијамо и инфинитивну основу код глагола на –сти.
ГРИСТИ – ГРИЗОХ- ГРИЗ-
2. Одреди инфинитивну основу следећих глагола:
Седети ___________________________; плести _________________________________;
Ићи ______________________________; читати _________________________________;
Доћи _____________________________; гристи _________________________________.
Инфинитив и инфинитивна основа служе за грађење сложених глаголских облика.
Препиши у своје свеске оно што је најважније, а затим уради задатке у граматици на страни 60, 61.
Срећно, драги петаци!
Остајте ми здраво!
Наставница Магдалена Реџовић

Комуникативна и предикатска реченица

1. Допуни започету реченицу:
Независне предикатске реченице према комуникативној функцији могу бити:
________________, __________________, ______________, _______________
и ___________________________.
2. Одреди врсту независних комуникативних реченица:
А) Не, немој ми прићи! ________________________
Б) Нека живе деца!_____________________________
В) Како у глави да буде коса? ____________________
Г) Горе су још само плаве боје.____________________
Д) Ој Стојане, јабуко од злата! ___________________
3. Прочитај дату строфу, а затим одговори натражене захтеве.
Не, немој ми прићи! Нашто то и чему?
Издалека само све ко звезда сја;
Издалека само дивимо се свему.
Не, нек ми не приђу ока твоја два!
( ,,Стрепња“, Д. Максимовић)
А) Колико је овде предикатских реченица? ____________________________
Б) Колико је овде комуникативних реченица? __________________________
В) Препиши обавештајне реченице: __________________________________
________________________________________________________________
Г) Подвуци заповедне реченице, а заокружи упитну.
4. Смисли једну жељну реченицу. _____________________________________
5. У коју врсту комуникативних реченица би спадали благослови и клетве?
_______________________________________________________________
6. Препознај да ли се ради о благослову или клетви:
Изјели те вуци! ________________________________
Здраво ти било и девето кољено! ___________________
Срећно, драги моји седмаци!
Остајте ми здраво!
Наставница Магдалена Реџовић

Школско такмичење – шести разред

Основна школа ,,Јован Цвијић“
Костолац
ШКОЛСКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ
ШКОЛСКЕ 2017/2018. ГОДИНЕ
VI РАЗРЕД

1. У следећој реченици подвуци све предњонепчане сугласнике:
ЧЕШЋЕ УПОТРЕБЉАВАЈ УШИ НЕГОЛИ ЈЕЗИК.
2. Следећу реченицу допуни одговарајућим облицима ( множине) именице ПОСЕТИЛАЦ и ГЛЕДАЛАЦ:
Већина _____________________ и __________________ сматра да је њихов тим играо
ПОСЕТИЛАЦ ГЛЕДАЛАЦ
боље од противничког. Наставите са читањем

Локатив

Локатив се зовем и падеж сам седми,

означавам МЕСТО и још пуно тога,

за мене се пита  О КОМЕ? НА ЧЕМУ?

и никад нисам без предлога.

Предлоге ми стално мораш

имати на уму:

на књизи, о школи, по друму, при куму.

Па ћемо бити најбољи другари,

познаници добри, пријатељи стари.

 

Инструментал

Ја се играм С БРАТОМ,

држим лопту нову,

шутнућу је јако,

чим поновим на брзину,

шести падеж – ИНСТРУМЕНТАЛ га зову.

 

То је падеж ДРУШТВА,

то је падеж СРЕДСТВА,

и још штошта друго

тај нам може рећи.

Када друштво означава,

предлог С уз њега стоји,

а сад с братом идем,

здраво да сте, мили моји.

Вокатив

Ја сам падеж ДОЗИВАЊА,

ОБРАЋАЊА неком лицу,

било земљи, ветру, сунцу,

било мами, тати, стрицу.

 

Од питања не зависим,

ВОКАТИВ је назив мој.

Ако хоћеш да ме нађеш,

само викни ХЕЈ, ОЈ!

 

Запете ме увек прате,

било спреда, било страга.

Оне су моја пратња

као браћа брижна, драга.