Архиве

Нити песничке душе између љубави и смисла животa

Ljubav i sitnice knjiga  „Живот је несхватљиво чудо јер се непрестано троши и осипа, а ипак траје и стоји чврсто као на Дрини ћуприја“ – свевремена је порука нашег јединог нобеловца Ива Андрића. Ова дубока мисао често окупира моју маленкост, нарочито у данима обојеним сивилом, немирима, сумњом, слутњама,….

Данас је случај другачији!!

Читајући стихове песникиње Магдалене Реџовић, који одишу љубављу, лепотом живота, радошћу свему што чини живот, оригиналном рефлексивном надахнутошћу, из сваке строфе, сваког мотива, сваке песничке слике извиру баш ове мисли, намећу се, опседају, траже и налазе своје место, удобно ушушкане: „Живот је несхватљиво чудо…“

Неизоставни део тог „несхватљивог чуда“ је љубав – вечита инспирација песника. Љубавни стихови ове песничке збирке су јединствени, али и универзални; једнобојни, али и шаренолики; једноставни, али и комплексни. Обично када помислимо на љубавне стихове, сужен нам је видокруг – мислимо на љубав према особи супротног пола; али у Магдаленином случају љубав постаје космичка, руши границе, што је и природно. Љубав је и безусловна мајчинска љубав, о чеми сведоче стихови песама у акростиху ( „Ања“, „Лука“ ); љубав је и вечна љубав према родитељима ( песме: „Мајка“, „Мама“ ); љубав је и дубоко усађена љубав према завичају, гнезду одакле се полети у живот ( песма „Завичај“ ); љубав је и љубав према отаџбини и њеним великанима ( песме:  „Ћирило и Методије“, „Свети Сава“, „Јефимија“ ); љубав је и љубав према никад заборављеним пријатељима ( песма „Нена“ ).

Баш она љубав која се најчешће намеће као инспирација песника, инспирација је и  Магдалене, њено надахнуће и подршка, снага, сигурност – љубав њеног живота. Овим мотивом прожета је готово свака песма, почев од прве песме без наслова у акростиху,  преко песама „Љубав од стакла“, „Љубав ти је име“, „У љубави се ћути“, „Љубав“, „Вољеном“,… Магдалена дубоко доживљава љубав свим својим бићем: и када се лик вољеног бића, његове очи, коса и осмех  огледају у стаклу прозора; и када се љубав поистовећује са именом вољеног; и када је страшна несаница и немир опхрвају због недостајања вољеног бића; и када се „разумеју ћутећи“,  јер:

 

 

„Љубави нису речи потребне,

И ћутња

Љубав показује…“

А дивни стихови песме „Љубав“ некако неодољиво одишу петраркистичким маниром:                          „Не налазим речи

У песму да их срочим…

**********************

„Не налазим поглед

„Теби да га упутим…“

О љубави као лепоти, тајанствености и драгоцености  сведочи и песма „Бисер“, која оставља без даха читаоца.

Сам наслов збирке „Љубав и друге ситнице“ намеће главни мотив, али на мене снажан утисак оставља и оригинална рефлексија и мисаоност која је врло мајсторски уткана кроз љубавну емоцију, што доприноси зрелости и свевремености формираног песничког израза. Дакле,  Магдалена  успешно сједињује појам лепоте, чији смисао траже и сликари, и фотографи, и режисери, са топлином загрљаја  вољеног ( песма „Лепота“ ) или сједињује саме песме са вољеним бићем ( песма „Песник“ ). А стихови песме „Сан“ шта су друго него дубока мисао о поларитету пролазности и вечности!? Мисао песникиње заокупљена је и жељама, маштом, сновима, свим оним што чини живот, а што је понекад и пут ка звездама… Снажна порука извире из стихова:

„Смисао у бесмислу проналазиш

Кроз лавиринт премиса пролазиш…“

Борба против неправде, грубих речи, тешких животних удараца представљена је веома експресивно у стиховима:   „Освоји слободу

Да будеш важна себи.

***********************

Осети.

Реагуј.

Доста је било…!“

Свакако да не смемо занемарити ни дескриптивне елементе стихова ове збирке, који су неретко уводни мотив у љубавно осећање или главну мисао песникиње, што читаоца несумњиво доводи до познате песничке стазе наше чувене Десанке Максимовић.

Дубоки доживљај јесени доведен је у везу са пролазношћу живота, немиром, страхом… ( песма „Јесен“ ); али једна јесења ноћ буди и топлину љубавног погледа и осмеха.

Дескриптивни мотив песникиња успева да сједини и са мотивом мајчинске љубави, а елегични, сетни доживљај умирања природе не може читаоца оставити равнодушним ( песма  „(Не)Вољено дрвеће“ ).

И најзад, кад говоримо о широком дијапазону мотива и осећања ове песничке збирке, са дивљењем можемо уочити и дитирамб у коме сунцокрет:

„Окретом ка сунцу

Живот слави…“;

или песма „Радост“, у коме се сама песникиња радује животу у коме обитава њено вољено биће.

Насупрот дитирамбу, уочавамо и веома импресивне елегичне стихове, који управо и сведоче о великој истини да је живот саткан од супротности свега што нас окружује.

Без очигледног стилског богатства не бисмо могли да говоримо о раскошној вредности књижевноуметничког израза Магдалене. Прегршт стилских изражајних средстава, почев од метафоричких и алегоријских слика, симбола, преко градацијских низова, апострофа, персонификованих слика, контраста, анафора до звучних фигура ( ономатопеје, алитерације, асонанце ), чини да Магдаленин песнички манир ангажује сва наша чула чији се врхунац огледа управо у синестезији ( мешавини чулних доживљаја ).  Понављање неких стихова у виду рефрена, као и замена уобичајеног редоследа речи у виду инверзије употпуњује богатсво овог стила…

Версификација прати својства савремене поезије – слободу песничког стиха –  кроз разнолику дужину стиха; разнолику дужину строфе: почев од песме са једном строфом – монострофе, преко песама са више различитих строфа ( моностих, дистих, терцет, катрен, квинта…… децима ); док је рима спонтана, усклађена са тренутним стањем песничког субјекта.

Стихови збирке „Љубав и ситнице“ освојиће и најсуптилније пределе ваше душе, одгонетнуће многе животне тајне, учиниће вашу мисао богатијом!!!!

 

 

Соња Цолић

 

 

Сусрети и сретања

IMG_20191111_142749_resized_20191128_085845100

Има тих дана
Кад умор ишчили
Из сваке ћелије тела
Кад душа ради
Што је одавно желела,
Кад сусрети
И сретања
Клешу нове боре
Крај ока
И суза кад склизне
Тешка и горка.

Има тих дана
Кад ноге те носе
К’о да су крила,
Кад даљине
Близине постају,
Кад сунце три пута
У истом дану излази,
Кад руке грле
Ваздух и небо,
Кад речи
Једина храна постану
И кад настану
Сећања за два живота вредна.

Има тих дана
За сусрете и сретања.

Магдалена Реџовић, Костолац

Доста је било

FB_IMG_1574714971164Огруби кожа
Од нежељених додира,
Отежа језик
Од грубих речи,
Утиша се срце
Од непредвидивих
Бесних погледа,
Све умине
И око без сузе остане.

Не осетиш.
Не реагујеш.

Увучеш се у себе
Попут корњаче.
У оклоп саткан од бола,
Увреда, удараца, трпљења
Се скријеш.

Не осетиш.
Не реагујеш.

Желиш само један
Миран дан
Разумевањем и тишином
обасјан.
Само један
Дан без страха,
Прекора и понижења.

Учини за себе нешто.
Прво дубоко удахни,
Усправи се,
Главу високо подигни.
Попут голуба белог
Ново гнездо исплети
И реци сасвим тихо,
Па гласније,
Реци – Доста је било!

Осети.
Реагуј.

Корак по корак,
Удах по удах,
Освоји слободу
Да будеш важна себи.

Осети.
Реагуј.
Доста је било!

Магдалена Реџовић

Љубави од стакла

Јутрос се огледах

У стаклу нашег прозора.

 

Не видех очи своје,

Ни косу своју,

Нити лик.

 

Све што видех,

Био си ти.

 

Очи твоје,

Коса твоја,

Осмех твој.

 

Све што пожелех

Трептај је светлости у тмини,

Игра сенки на окну

И љубав исписана

На стаклу нашег прозора.

Магдалена РеџовићЉубави од стакла

Боје

Осване ли јутро тмурно
Волим животу
Мало боје додати:

Жуте за буђење,
Наранџасте за осмех,

Sight_2017_12_21_220147_909 Наставите са читањем

Promocija u Malom Crniću

MALO CRNIĆE

KULTURA

Foto: bsmmc.rs
Predstavljena prva knjiga proze Magdalene Redžović „Azbučnica od sitnica“ u Biblioteci „Srboljub Mitić“.
16:22 | 17.10.2018. Autor: E.B.

Predstavljanje knjige započeto je na veoma zanimljiv način, kazivanjem asocijacija i odlomaka iz knjige punih simbola za ljubav, detinjstvo, porodicu, stvarni život i onaj kakav bi mi voleli da bude, složenih po azbučnom redu, baš kao u knjizi. Odlomke su govorili: Danijela Božičković Radulović, Zorka Stojanović, Dragana Aleksić i Radica Pavlović.
„Na svom putu asocijacija i gotovo plastičnih opisa, prolazi kroz sve slojeve i nivoe jednog ljudskog života, i to ne bilo kakvog, već života koji je bogat, ispunjen, zanimljiv, pravi izvor sreće i stalna borba da se do te sreće dođe“, rekla je Danijela Božičković Radulović.
O pričama sazdanim od sitnica govorila je i profesorka srpskog jezika i književnosti, Gordana Slavković.
„U Magdalenim pričama svako može da pronađe sebe. Autorka kroz prizmu sopstvenog života slika i stvarnost svakog od nas. I uči nas kao dobar pedagog, neprimetno i bez suvoparne didaktike, ali uporno i zanimljivo.Vodi nas kroz gramatiku, otkriva kulinarske tajne, deli recepte, savetuje kako da razlikujemo bitno od nebitnog, dobro od zla. U njenim pričama je sve moguće. Ono što je malo, postaje veliko“, rekla je Gordana Slavković.
„Azbučnica od sitnica“ je prvenac Magdalene Redžović i ovo je njena prva promocija
ljubav i orhideja 3

Била је једна јесења ноћ

Волим рану јесен,
Ону што боји
Смеђом, црвеном и жутом
Све што дотакне;
IMG_20190225_202814_resized_20190225_082900618 Наставите са читањем

Осмех

FB_IMG_1550089439627

Волим људе
Са осмехом на уснама,
Оним искреним,
Задовољним,
Магичним,
Враголастим,
Бесплатним,
Без задњих намера,
Лишеним потоње мисли,
Користи
И зависти.

Волим људе
Са осмехом у очима,
Оним искричавим,
Допадљивим,
Шеретским,
Мангупским,
Духовитим,
Безбрижним,
Нежним,
Лишеним сваког зла,
Предрасуда
И презира.

Волим људе
Са осмехом у рукама,
Оним раширеним,
Добродошлим,
Срдачним,
Отвореним за загрљај,
Нежност
И љубав.

Волим осмех
На твојим уснама,
У твојим очима
И твојим рукама.

Осмехни ми се
Како само ти умеш.

Магдалена Реџовић

Слово О

Очекивала сам да ћу, како они буду одрастали, одрасти и ја. Била сам хронично уморна, физички исцрпљена, једва сам стизала да завршим све оно што сам морала. Мислила сам да су време које ми вечито недостаје и физички умор велики проблеми.
Данас сам сигурна да сам погрешила и да је она народна изрека : ,,Мало дете – мала брига, велико дете – велика брига“ истинита. Једна моја колегиница стално ме је тешила: ,,Буди срећна док сви можете под исто ћебе да станете.“
Данас сам сигурна да су на корак од тога да постану одрасли. Принцеза у пубертету се спрема да упише средњу школу, не у другом граду, него у другој држави. Шта јој саветовати сада када се спрема да оде? Да ли јој треба рећи: ,,Остани! Рано је! Биће још прилика!“ Или је пустити да одлепрша из породичног гнезда?

Наставите са читањем

Фрижидер наш насушни

– Данас сам као претучена!- било је прво што сам рекла сестри када ме позвала телефоном.
– Што?
– Нисам ока склопила! Добро, можда сам спавала од пола два до пет. Вртела сам се, окретала, уздисала, ослушкивала, стезало ме је у грудима, на левој страни ми је срце јако лупало, на десној ме је јастук жуљао, на леђима не знам да спавам. И тако, класична несаница.
А лепо сам рекла и њему, Љубави мог живота, и самој себи запретила- Нема нервирања!
Како моја мајка стално понавља- Све што се може новцем купити, не треба да те брине, растужује, нервира!
Знам. У праву је. Свака јој је златна, али покварио ми се фрижидер и то не онако изненада, одједном, него пар месеци после истека гаранције.
Хлади, али не довољно! Месо је залеђено са тенденцијом ка отапању! Пратила сам га. Уредно очистила, па опет пратила. Уместо 5С у њему је 12С. Уместо -8С у комори је 0.
-Ура! Стигло пролеће! Нема мраза!- нашалила сам се.
А онда је он кренуо у акцију. Позвао радњу у којој смо га купили, они га културно упутили на сервис, а ови фини људи на кол-центар заступника произвођача. А онда музика, оператер, па треба нам број гаранције, па ћемо звати сервис, па ће они према плану изласка на терен јавити када могу доћи, па…
– Шта је ово, бре?- љутнула се Љубав мог живота.
– Слушај. Иди ти лепо до оног мајстора из комшилука. Кажу да је добар, а није ни скуп.- предложила сам.
Послушао ме је, јер ваља кадгод и жену послушати. И тако, дошао човек за сат. Погледао. Има шта да види.
– Мора у радионицу. Пуњен запаљивим гасом.
Само како да га превеземо? Велик је. Виши од мене за две главе, а често, нарочито кад се раскувам, нема места ни за иглу у њему.
Ништа, ујутру ће мајстор послати два момка по њега. Само у 7: 30 ће бити ту, ако нам није проблем.
Ма какав пробле? Ми смо ту. Гладни, јер без фрижидера не знамо.
Принцеза у пубертету није јела свој сендвич са шунком и мајонезом, Принц на корак од пубертета нема млека за своје пахуљице, Љубав мог живота не пије јогурт, а ја кафу пијем без млека. Пијем ја њу, пије она мене.
И тако. До даљњег дијета, а није да нам треба. Нема кувања, а не радујем се томе!
Како су људи некада живели без фрижидера? Како су ноћу, када их ухвати несаница, могли без светла из фрижидера и чоколаде склоњене иза кутије са машћу? Како су убијали досаду, кад нису бар тридесет пута дневно отварали врата од фрижидера и гледали шта ново у њему има, као што то чини наш Принц на корак од пубертета?
Еее, само да те мајстор оправи, драги мој фрижидерчићу, мазићу те, пазићу те и куваћу, месићу, пећи ћу,…
А наћи ће се неко и да поједе… До тада- ДИЈЕТА!
Епилог
После само три дана, у неком граду испод димњака електране, једна просечна породица примила је тужну вест. Нема му лека! Фрижидер је непоправљив! Односно, може да се поправи, али по цени већој од половине цене новог фрижидера и без гаранције.
Срећом да смо писмени! Знамо да попунимо чекове, потпишемо их и купимо на одложено. Више није битан дизајн, боја, карактеристике. Само да му гаранција што дуже траје.
Све што се може новцем купити, не треба да те брине, растужује, нервира!