Архиве

Фрижидер наш насушни

– Данас сам као претучена!- било је прво што сам рекла сестри када ме позвала телефоном.
– Што?
– Нисам ока склопила! Добро, можда сам спавала од пола два до пет. Вртела сам се, окретала, уздисала, ослушкивала, стезало ме је у грудима, на левој страни ми је срце јако лупало, на десној ме је јастук жуљао, на леђима не знам да спавам. И тако, класична несаница.
А лепо сам рекла и њему, Љубави мог живота, и самој себи запретила- Нема нервирања!
Како моја мајка стално понавља- Све што се може новцем купити, не треба да те брине, растужује, нервира!
Знам. У праву је. Свака јој је златна, али покварио ми се фрижидер и то не онако изненада, одједном, него пар месеци после истека гаранције.
Хлади, али не довољно! Месо је залеђено са тенденцијом ка отапању! Пратила сам га. Уредно очистила, па опет пратила. Уместо 5С у њему је 12С. Уместо -8С у комори је 0.
-Ура! Стигло пролеће! Нема мраза!- нашалила сам се.
А онда је он кренуо у акцију. Позвао радњу у којој смо га купили, они га културно упутили на сервис, а ови фини људи на кол-центар заступника произвођача. А онда музика, оператер, па треба нам број гаранције, па ћемо звати сервис, па ће они према плану изласка на терен јавити када могу доћи, па…
– Шта је ово, бре?- љутнула се Љубав мог живота.
– Слушај. Иди ти лепо до оног мајстора из комшилука. Кажу да је добар, а није ни скуп.- предложила сам.
Послушао ме је, јер ваља кадгод и жену послушати. И тако, дошао човек за сат. Погледао. Има шта да види.
– Мора у радионицу. Пуњен запаљивим гасом.
Само како да га превеземо? Велик је. Виши од мене за две главе, а често, нарочито кад се раскувам, нема места ни за иглу у њему.
Ништа, ујутру ће мајстор послати два момка по њега. Само у 7: 30 ће бити ту, ако нам није проблем.
Ма какав пробле? Ми смо ту. Гладни, јер без фрижидера не знамо.
Принцеза у пубертету није јела свој сендвич са шунком и мајонезом, Принц на корак од пубертета нема млека за своје пахуљице, Љубав мог живота не пије јогурт, а ја кафу пијем без млека. Пијем ја њу, пије она мене.
И тако. До даљњег дијета, а није да нам треба. Нема кувања, а не радујем се томе!
Како су људи некада живели без фрижидера? Како су ноћу, када их ухвати несаница, могли без светла из фрижидера и чоколаде склоњене иза кутије са машћу? Како су убијали досаду, кад нису бар тридесет пута дневно отварали врата од фрижидера и гледали шта ново у њему има, као што то чини наш Принц на корак од пубертета?
Еее, само да те мајстор оправи, драги мој фрижидерчићу, мазићу те, пазићу те и куваћу, месићу, пећи ћу,…
А наћи ће се неко и да поједе… До тада- ДИЈЕТА!
Епилог
После само три дана, у неком граду испод димњака електране, једна просечна породица примила је тужну вест. Нема му лека! Фрижидер је непоправљив! Односно, може да се поправи, али по цени већој од половине цене новог фрижидера и без гаранције.
Срећом да смо писмени! Знамо да попунимо чекове, потпишемо их и купимо на одложено. Више није битан дизајн, боја, карактеристике. Само да му гаранција што дуже траје.
Све што се може новцем купити, не треба да те брине, растужује, нервира!

 

Advertisements

Konkurs

Scuola de Poesia- School of Poetry – Međunarodna škola poezije – Beograd i redakcija e-časopisa za umetnost i kulturu Zvezdani kolodvor, raspisuju konkurs za elektronsku zbirku poezije Stihovi od sedefa.

via Stihovi od sedefa – konkurs za elektronski zbornik — Kutija Ljubavi