Tag Archive | ljubav

Љубави од стакла

Јутрос се огледах

У стаклу нашег прозора.

 

Не видех очи своје,

Ни косу своју,

Нити лик.

 

Све што видех,

Био си ти.

 

Очи твоје,

Коса твоја,

Осмех твој.

 

Све што пожелех

Трептај је светлости у тмини,

Игра сенки на окну

И љубав исписана

На стаклу нашег прозора.

Магдалена РеџовићЉубави од стакла

Advertisements

Promocija u Kostolcu

U Biblioteci u Kostolcu, Odeljenju Narodne biblioteke “Ilija M. Petrović” Požarevac, u sredu, 31. oktobra 2018. godine, predstavljena je knjiga “Azbučnica od sitnica” zavičajne književnice Magdalene Redžović. O knjizi su, pored autorke, govorile i Danijela Božičković Radulović i Renata Minić, a veče je upotpunila vokalna grupa “Drugarstvo plus” iz Požarevca.

Magdalena Redžović je rođena u Rumi 1974. godine, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Živi i radi u Kostolcu, sa suprugom i dvoje dece. Profesor je srpskog jezika i književnosti i ovo je njena prva knjiga.

DCIM100MEDIA

Наставите са читањем

Promocija u Rumi

У петак, 7. 12. 2018. године, у холу Гимназије, одржана је промоција књиге „Азбучница од ситница“ бивше ученице Магдалене Реџовић, која је данас професор српског језика и књижевности у Костолцу.
Promocija Ruma

Promocija u Malom Crniću

MALO CRNIĆE

KULTURA

Foto: bsmmc.rs
Predstavljena prva knjiga proze Magdalene Redžović „Azbučnica od sitnica“ u Biblioteci „Srboljub Mitić“.
16:22 | 17.10.2018. Autor: E.B.

Predstavljanje knjige započeto je na veoma zanimljiv način, kazivanjem asocijacija i odlomaka iz knjige punih simbola za ljubav, detinjstvo, porodicu, stvarni život i onaj kakav bi mi voleli da bude, složenih po azbučnom redu, baš kao u knjizi. Odlomke su govorili: Danijela Božičković Radulović, Zorka Stojanović, Dragana Aleksić i Radica Pavlović.
„Na svom putu asocijacija i gotovo plastičnih opisa, prolazi kroz sve slojeve i nivoe jednog ljudskog života, i to ne bilo kakvog, već života koji je bogat, ispunjen, zanimljiv, pravi izvor sreće i stalna borba da se do te sreće dođe“, rekla je Danijela Božičković Radulović.
O pričama sazdanim od sitnica govorila je i profesorka srpskog jezika i književnosti, Gordana Slavković.
„U Magdalenim pričama svako može da pronađe sebe. Autorka kroz prizmu sopstvenog života slika i stvarnost svakog od nas. I uči nas kao dobar pedagog, neprimetno i bez suvoparne didaktike, ali uporno i zanimljivo.Vodi nas kroz gramatiku, otkriva kulinarske tajne, deli recepte, savetuje kako da razlikujemo bitno od nebitnog, dobro od zla. U njenim pričama je sve moguće. Ono što je malo, postaje veliko“, rekla je Gordana Slavković.
„Azbučnica od sitnica“ je prvenac Magdalene Redžović i ovo je njena prva promocija
ljubav i orhideja 3

,,Азбучница од ситница“ представљена у Малом Црнићу

MALO CRNIĆE

KULTURA

Foto: bsmmc.rs
Predstavljena prva knjiga proze Magdalene Redžović „Azbučnica od sitnica“ u Biblioteci „Srboljub Mitić“.
16:22 | 17.10.2018. Autor: E.B.

Predstavljanje knjige započeto je na veoma zanimljiv način, kazivanjem asocijacija i odlomaka iz knjige punih simbola za ljubav, detinjstvo, porodicu, stvarni život i onaj kakav bi mi voleli da bude, složenih po azbučnom redu, baš kao u knjizi. Odlomke su govorili: Danijela Božičković Radulović, Zorka Stojanović, Dragana Aleksić i Radica Pavlović.
„Na svom putu asocijacija i gotovo plastičnih opisa, prolazi kroz sve slojeve i nivoe jednog ljudskog života, i to ne bilo kakvog, već života koji je bogat, ispunjen, zanimljiv, pravi izvor sreće i stalna borba da se do te sreće dođe“, rekla je Danijela Božičković Radulović.
O pričama sazdanim od sitnica govorila je i profesorka srpskog jezika i književnosti, Gordana Slavković.
„U Magdalenim pričama svako može da pronađe sebe. Autorka kroz prizmu sopstvenog života slika i stvarnost svakog od nas. I uči nas kao dobar pedagog, neprimetno i bez suvoparne didaktike, ali uporno i zanimljivo.Vodi nas kroz gramatiku, otkriva kulinarske tajne, deli recepte, savetuje kako da razlikujemo bitno od nebitnog, dobro od zla. U njenim pričama je sve moguće. Ono što je malo, postaje veliko“, rekla je Gordana Slavković.
„Azbučnica od sitnica“ je prvenac Magdalene Redžović i ovo je njena prva promocija
Malo Crniće

Слово П

Никад се нећу вратити из Париза, града светлости, љубави и уметности. Ако будем имала среће да у њега одем.
Никада се нећу вратити из Париза окупаног Преверовом кишом, нећу срести Барбару, нити ћу упознати Чича Гориа. Нећу читати Стендалове романе у башти париског кафеа.
Париз је одувек за мене био нешто посебно. Увек сам га замишљала као град срећних људи, који шетају поред Сене, седе у баштама кафеа, грицкају кроасане и ноншалантно сликају, пишу, живе своју уметност. Замишљала сам пространство Јелисејских поља, славолуке Тријумфалне капије и грандиозност Ајфеловог торња. Шетам ходницима Лувра у потрази за загонетним осмехом Монализе.
И тако, док сам читала француске класике и маштала да будем лежерна и опуштена као и свака Парижанка, живот ме је довео, само себи знаним путевима, до Пожаревца.

Наставите са читањем

Родитељство

Децембар је месец у коме се сви труде да заврше све послове и сведу рачуне како би безбрижно и растерећено дочекали нову годину.
Цео децембар, те сада већ давне 2004. године, наша тада трочлана породица припремала се за предстојеће празнике и рођење нашег четвртог члана, нашег Принца.
Било је пуно ствари које сам морала урадити: Принцези сам морала објаснити да нећу бити поред ње неко време и да ћу јој, када се вратим, донети млађег брата. На све је она пристала, али под условом да јој брат, када се роди, донесе ВЕЛИКУ ЖИЈАФУ.
Надали смо се да ће бата стићи на време, 24. децембра како су лекари прогнозирали, а он опуштен и лежеран још и пре рођења, чврсто решен, принципијелан, читај тврдоглав, одлучио је да закасни.
Отишла сам у породилиште 27. децембра, а он се рано ујутру 29. одлучио поздравити са светом око себе. Бабица се шалила да је пожурио и да је могао сачекати још два дана и нову календарску годину, а ја сам само мислила да је закаснио и да ћемо најлуђу од свих ноћи дочекати у породилишту. Ужасавала ме је помисао да ћемо празнике, уместо у топлини свог дома и испред јелке украшене КУГИЦАМА, дочекати у породилишту.
На срећу, нисмо.
Те године је принцеза имала свог Деда Мраза, старог само два дана. Донео јој је обећани поколон. Многобројна родбина и пријатељи звали су да честитају и упорно су питали Принцезу шта јој је донео Деда Мраз, а она је стрпљиво и истрајно одговарала ВЕЛИКУ ЖИЈАФУ. Нису добијали очекивани одговор брата. И данас, када су једно у пубертету, а друго на корак од њега, често јој брат то замери.
Нижу се децембри и умножавају. Не зна човек куд се дене једанаест месеци. Чини ти се тек си се окренуо, а година прође.
Преживели смо у дуету све дечје болести, све поласке у вртић, први, пети разред; све је код нас било у стерео систему: година за годином. Некада не бисмо стигли да спавамо, некада да једемо, а богами некада ни да се на време окупамо. Једва сам чекала да могу да кажем Што ми је досадно, иако то још нисам дочекала, не кајем се.
Како пролазе године, чини ми се да је мој највећи успех РОДИТЕЉСТВО.
Родитељство је посао без радног времена, без рутине, без сигурности, извор великог стреса, бриге, непроспаваних ноћи и честих неспоразума. Не може да се ради хонорарно, повремено, површно. Мораш му се посветити пуним срцем и душом. Не можеш га отаљати и скарабуџити. Носи у себи превише изазова, искушења и преиспитивања, али је плаћен монетом која нема цену.
Љубав је његова монета.